Pozdrav svima!
Sa vama bih podelila jedno svoje iskustvo.U pitanju je operacija vilice.Ova tema nije toliko cesta na internetu pa mislim da bi neke informacije i moje iskustvo bilo korisno.Operaciju sam obavila na Stomatoloskom fakultetu (odeljenje za maksilofacijalnu hirurgiju) u Beogradu, koji sam prvi put posetila sa 14 godina.Cetiri godine kasnije imala sam operaciju.Sama priprema za operaciju bile su mi gornji i donji fiksni aparat.Vilica se uglavnom razvija do 18e godine i to je bio glavni razlog zasto sam toliko dugo cekala na operaciju.
Sto se tice same operacije moram da priznam da nije ni malo jednostavna.Ko vam bude rekao da boli kao ubod komarca taj vas je slagao.Pre operacije sam dosta vremena provela na internetu tragajuci za iskustvima ali sam nasla samo post jedne devojke koja je operisala bradu tako da nisam znala sta da ocekujem.Dva dana pred operaciju primljena sam na odeljenje za maksilofacijalnu hirurgiju.Za ta dva dana obavljena su jos neka merenja i poslednje pripreme pred operaciju.U salu za operaciju su me odveli nesto oko 9 casova ujutru a izveli oko 11h.Posle 14h sam vec izasla iz sok sobe.Tesko sam podnela anesteziju i tako sam manje vise dva dana provela spavajuci.Budila sam se samo da odem do wc-a ili zbog mucnina.Za ta dva,tri dana sam izbacila dosta krvi iz sebe tako da mi je trebalo jos par dana dok nisam pocela da jedem na slamku i pijem jer drugog nacina nije bilo.Gornja i donja vilica su mi bile skroz spojene tako da sam dnevno jela(pila) na slamku samo ono sto moze da mi prodje izmedju zuba.Velika sreca je bila da sam pored sebe imala drugaricu Milicu koja je u isto vreme prolazila kroz iste stvari.Razlika je sto su meni operisane obe vilice dok je njoj samo donja.
 |
| Selfi po
izlasku iz sok sobe
|
