Ekskurzija

U petak smo krenuli na ekskurziju u Italiju. Vreme je bilo sunčano,predivno. Vozili smo se autobusom do jednog mesta u Italiji gde smo se ukrcali na brod. Brodom smo došli do ostrva Buran gde smo dobili sat vremena slobodnog vremena što smo iskoristili za slikanje.Ostrvo je malo ali prelepo.Svaka kuća je okrečena drugom bojom što se nama fotografima posebno svidelo. Posle tih sat vremena ukrcali smo se nazad na brod i nastavili dalje. Došli smo do ostrva Murano koje je poznato po staklarstvu.Imali smo priliku da odgledamo kratku prezentaciju o tome na koji način i kako ovde nastaju staklene čase,figure,lusteri i još dosta toga. Nastavili smo put brodom dalje i došli do Venecije gde smo proveli najviše vremena. Sat vremena smo imali organizovano ogledanje grada posle čega smo dobili 4 sata slobodnog vremena. Nisam prvi put u Veneciji ali sam prvi put imala priliku da se izgubim i vidim koliko su različiti mostovi u ovom gradu. Iz odeljenja nas je bilo svega 7 tako da smo većinom vremena svi bili zajedno dok se jedni nismo odlučili da vreme iskoristimo slikajući dok su ostali uživali u italijanskoj kuhinji. Imali smo priliku da se cenkamo sa prodavcima i tako je pola autobusa u povratku imalo selfie stick koji je nekako i obeležio ovu ekskurziju. Brodom smo se vratili do grada u Italiji gde smo se i prvi put ukrcali na brod i put do Ljubljane nastavili autobusom. 

Operacija vilice

Pozdrav svima!

Sa vama bih podelila jedno svoje iskustvo.U pitanju je operacija vilice.Ova tema nije toliko cesta na internetu pa mislim da bi neke informacije i moje iskustvo bilo korisno.
Operaciju sam obavila na Stomatoloskom fakultetu (odeljenje za maksilofacijalnu hirurgiju) u Beogradu, koji sam prvi put posetila sa 14 godina.Cetiri godine kasnije imala sam operaciju.Sama priprema za operaciju bile su mi gornji i donji fiksni aparat.Vilica se uglavnom razvija do 18e godine i to je bio glavni razlog zasto sam toliko dugo cekala na operaciju.
Sto se tice same operacije moram da priznam da nije ni malo jednostavna.Ko vam bude rekao da boli kao ubod komarca taj vas je slagao.Pre operacije sam dosta vremena provela na internetu tragajuci za iskustvima ali sam nasla samo post jedne devojke koja je operisala bradu tako da nisam znala sta da ocekujem.Dva dana pred operaciju primljena sam na odeljenje za maksilofacijalnu hirurgiju.Za ta dva dana obavljena su jos neka merenja i poslednje pripreme pred operaciju.U salu za operaciju su me odveli nesto oko 9 casova ujutru a izveli oko 11h.Posle 14h sam vec izasla iz sok sobe.Tesko sam podnela anesteziju i tako sam manje vise dva dana provela spavajuci.Budila sam se samo da odem do wc-a ili zbog mucnina.Za ta dva,tri dana sam izbacila dosta krvi iz sebe tako da mi je trebalo jos par dana dok nisam pocela da jedem na slamku i pijem jer drugog nacina nije bilo.Gornja i donja vilica su mi bile skroz spojene tako da sam dnevno jela(pila) na slamku samo ono sto moze da mi prodje izmedju zuba.Velika sreca je bila da sam pored sebe imala drugaricu Milicu koja je u isto vreme prolazila kroz iste stvari.Razlika je sto su meni operisane obe vilice dok je njoj samo donja.

Selfi po 

izlasku iz sok sobe

Nedelju dana posle operacije pustena sam kuci.Nije sam se toliko radovala odlasku kuci jer sam znala ako pocne da me boli ne mogu dobiti lek protiv bolova nego moram da cutim i trpim.Dok sam bila u bolnici 3 puta dnevno sam dobija po dve-tri inekcije odnosno jedan-dva antibiotika + protiv bolova.Pre operacije procitala sam da vam tri nedelje posle operacije metalne zice (koje drze vilice spojene) zamenjuju silikonskim gumicama.Nedelju dana po izlasku iz bolnice dosla sam na kontrolu i receno mi je da metalne zice moram nositi jos tri nedelje, sto je ukupno 5 a ne 3 kao sto sam procitala.Malo sam bila tuzna i razocarana.Moram priznati da mi je teze od bola palo to sto nisam mogla normalno da jedem.Kada se lome kosti u donjoj vilici se aktivira jedan nerv kome treba do 18meseci da nadje svoji put.U prevodu do 18meseci vam vilica trne.Ukupno 5 nedelja moj dorucak,rucak i vecera bile su supe ili neka tecnost koju sam mogla da provucem kroz zube.Iskreno da sam imala sve informacije o operaciji nisam bas sigurna da bih se odlucila za to, ipak sam na operaciju otisla najvise zbog estetike.Proslo je skoro dva meseca i otok mi je vise-manje u potpunosti splasnuo.I dalje nosim elasticne gumice i jedva cekam da zavrsim sa tim, da skinem fiksne aparate i pozdravim se sa stomatoloskim fakultetom!Mozda ovo sve sa operacijom ipak nije bila losa ideja? Sami procenite, pozdrav :)